LjUBAV, LjUBAV, LjUBAV.....
Ljubav je nepresušni bistri izvor na kome pesnici hrane svoju inspiraciju.
Ali šta je sa drugim ljudima koji nisu pesnici?
Kako oni da prepoznaju i osvoje ljubav i uživaju u njenim plodovima?
Lako.
Ljubav se prepoznaje na prvi pogled. Pustiš svoje oči da gledaju i srce da obradi te informacije i to je to.
Nećete verovati ali pesnici nikada ne filozofiraju o ljubavi, zato što znaju njenu prefinjeno jednostavnu suštinu. To ih i čini pesnicima.
Ljubavnoj filozofiji su uglavnom skloni ljudi drugih profesija. I dok oni tako filozofiraju šta je važno a šta nevažno, od čega se živi i od čega se ne živi, ljubav dođe, zastane i ode svojim putem jer ona je nezaustavljiva sila koja ne može da čeka, ljubav mora da voli....
Htela sam da pišem šta je to ljubav ali sada sam se predomislila.
Napisaću šta nije ljubav i ovaj deo je posvećen uglavnom nežnijem polu tj. osobama koje emocije vode kroz život.
Ljubav nije kada te tuče, kada te grdi, kritikuje i omalovažava, podcenjuje i srozava, bez obzira koliko se posle "možda" kaje.
Ljubav nije kada zbog njega plačeš. U ljubavi se plače zbog sreće, ushićenja i zahvalnosti. Ako plačeš zbog tuge, muke i ozlojeđenosti, onda nisi u ljubavi već u muci i nevolji.
U ljubavi se ćuti samo kada vam je u duši toliko lepo da nema potrebe za rečima. Ako u ljubavi ćutite zato što nemate ništa jedno drugom da kažete, onda to nije ljubav, već ravnodušnost tišine.
Ako u ljubavi ne rastete i ne cvetate, onda ste jednostavno na pogrešnom tlu. To ne mora uvek da znači da je tlo loše ali je predviđeno da tu raste neki kaktus ili oskoruša a ne ruža ili jorgovan.
Ljubav ne sputava, ne ograničava, ona neguje, čuva i brani.
Kada partner pokušava da vas menja i oblikuje naspram sebe to nije ljubav već sila i samoživost ali ako uz njegovu podršku otkrijete svoje talente i beskrajne mogućnosti svog karaktera to je najveći dar koji vam može pokloniti.
Jedna statistika me je zapanjila i koliko god razmišljala o tome ne mogu da razumem : najviše nasilja postoji u okviru porodice.
To znači da veliku većinu uglavnom žena i dece najviše opasnosti čeka ne na poslu i školi, ulici, iza nekog mračnog ćoška već u domu u krugu najbližih i najrođenijih.
Zato roditelji, učite svoju decu da je ljubav najvažnija. Ljubav je hrana. Mnogi će samouvereno reći :"Novac je hrana !"
Ne, nije !
LjUBAV JE HRANA !
Nijedna žena koja je odana i posvećena supruga i savesna i brižna majka, neće sebi dozvoliti da ima ružan odnos sa snajom, zato što joj je porodična harmonija svetinja.
Svekrva je starija, ima više životnog iskustva i mudrosti pa zato snaju treba da prihvati kao svoje dete i pronađe put do njenog srca na blag i nenametljiv način.
Majka ne treba da se plaši da će izgubiti ljubav i naklonost sina dolaskom novog člana u porodicu.
Sin ne prestaje da voli majku onog momenta kada se oženi i dobije decu. Naprotiv, tek kada i sam postane roditelj, emocije i osećanja se produbljuju i prelaze na novi, viši nivo.
Svekrva veoma lako, samo ako to poželi, može uz svoju snaju i unuke da se podmladi i procveta gledajući novi život koji se rađa i novu generaciju potomaka koja raste.
Ali samo pod uslovom da izabere LjUBAV umesto samoživosti, gordosti spletkarenja i mržnje.
Zašto je ljudima uvek teže da izaberu put ljubavi, tu tajnu još nisam otkrila ali čim saznam, javiću.
Veoma je važno da deca od najranijeg uzrasta, pored redovnih školskih aktivnosti treniraju bilo koju sportsku disciplinu, uče strani jezik ili usavršavaju veštinu neke umetnosti.
Ali važnije od škole, ocena, titula, diploma, pehara i medalja je da roditelji u svom domu nauče dete Ljubavi.
Ako su roditelji iz bilo kog razloga sprečeni da poduče dete toj lekciji (jer možda je ni sami ne znaju) nije kraj sveta.
Postoje drugi ljudi koje susrećemo tokom svog života od kojih možemo naučiti lepe i pametne stvari. Ni jedan susret nije slučajan.
Naravno, bitno je čemu težimo u dubini svoje duše. Ako je centar našeg interesovanja ljubav i duhovnost, sasvim je izvesno da će nas putevi, situacije i susreti voditi u tom pravcu.
Zašto je lekcija Ljubavi najvažnija ? Odgovor je jednostavan : da bi detetu a kasnije odraslom čoveku bilo lakše u životu.
Ali, kada malo bolje razmislim, taj osećaj čiste Ljubavi svi mi posedujemo rođenjem, kao i sve ostale reflekse koji nam služe za preživljavanje u ovom svetu.
Roditeljska dužnost je samo da tu prekrasnu toplu svetlost detetovog bića brižljivo čuvaju i neguju dok dete ne poraste.
Zamislite dragi roditelji (i budući roditelji) kako je divan osećaj biti čuvar nečije svetlosti.
U tome je sva lepota roditeljstva.
Kako učiti sa svojom decom lekcije Ljubavi ?
Odgovor je jednostavan :
Svoje slobodno vreme provodite sa decom.
Za to ćete imati volje i vremena samo ako sa ukućanima ravnopravno podelite kućne poslove .
Pričajte sa decom o bilo čemu, slušajte njihove priče, odgovarajte na njihova pitanja. Ako odgovor ne znate, zajedno ga potražite na internetu ili biblioteci ili kod nekog mudrog komšije, rođaka ili prijatelja.
Postavljajte deci pitanja o svemu i svačemu. Njihovi odgovori su mnogo interesantni i smešni i podsetiće vas na pravu suštinu svih stvari.
Time što ih pažljivo slušate, ulićete im samopouzdanje i otkrićete njihove talente.
Igrajte se sa decom. Vozite zajedno bicikle, šutirajte loptu, igrajte bagminton, šetajte se, pričajte, smejte se i radujte svakom zajedničkom trenutku.
Pripremajte zajedno, na primer ručak. Da li znate koliko interesantnih stvari možete da pričate sa svojom decom i nasmejete se od srca dok seckate papriku, ljuštite krompir ili mesite testo za kiflice. Na taj način obaveza prestaje da bude opterećenje, lekcija o kuvanju nije dosadna, čak neće ni ukapirati da su upravo naučili kako se priprema njihovo omiljeno jelo.
Naravno, ako svom tinejđžeru koji nikada nije imao nikake obaveze u kući kažete: "Hajde da mi pomogneš da operem sudove"- pogledaće vas belo i reći (ili pomisliti): "Daj, nemoj da me smaraš".
Zato se deca od najranijeg uzrasta uče da se kućni poslovi (a i svi drugi poslovi) ne rade po kazni, već je to nešto normalno što se podrazumeva.
Velika je greška kada roditelji svojim primerom nauče dete ovu rečenicu : "Šta ja imam od toga?"- ta rečenica kasnije postaje detetov stil života, lajt motiv i doneće roditeljima mnogo tuge, brige i patnje a takođe i detetu jer je nemoguće imati sebičan i samoživ karakter i u isto vreme privući ljubav, radost i poštovanje u svoj život.
Umesto toga neka vaša omiljena rečenica bude:
"Da li je potrebna pomoć ?"
Zar ta rečenica ne zvuči lepo ? Mnogo, mnogo, lepše nego ona predhodna!
Da li bi vam bilo toplo oko srca kada bi vam dete prišlo dok nešto radite i reklo :"Mama (ili tata) da li je potrebna pomoć ?"- sada verovatno razumete o čemu pričam.
Pomoć deteta nemojte nikada, NIKADA odbiti. Čak ni onda kada biste možda brže ili efikasnije sami obavili neki posao, dopustite da vam dete pomogne i nenametljivo pokažite da ste srećni zbog toga. I ne zaboravite ga na kraju pohvalite, svaki put, za sve ono što lepo i dobro uradi a ako nešto ne ume da uradi ili radi pogrešno, pokažite mu, primerom kako se to radi. Nemojte biti nervozni, nestrpljivi i kritički nastrojeni čak ni prema odraslim osobama a kamoli prema deci. Morate imati dovoljno takta i strpljenja da svoje mališane obučite raznim veštinama koje će im biti potrebne u svakodnevnom životu, da bi odrasli u nezavisne ljude, koji se ne plaše života.
I ljubav ali i mržnja koji vladaju u porodici, preslikavaju se na detetovu dušu lako, kao potez olovkom preko indigo papira.Takođe, ono što je veoma važno u lekciji ljubavi je da bez obzira na vaše nesuglasice sa bližom i daljom familijom, deca moraju da ostanu u bliskom kontaktu sa svojom braćom i sestrama od stričeva, tetaka, ujaka i sl.
Svoju frustraciju izazvanu nekom porodičnom nepravdom zadržite za sebe. To je vaš problem.
Deca čak mogu da utiču da se mnogi porodični problemi, dugogodišnje svađe i netrpeljivosti reše same od sebe.
Prepustite sve deci !
Ovo je do sad bilo lako.
A sada teži deo lekcije o ljubavi :
da bi na pravilan način negovali toplu i nežnu svetlost detetove duše, roditelji moraju da se vole i poštuju jedno drugo.
Roditeljska ljubav i međusobno uvažavanje je bistar izvor iz koga dete kao biljka koja raste, upija sve ono što je lepo, dobro i plemenito.
Koliko bračnih parova znate u svom okruženju koji imaju skladan brak bez zajedljivih svađa, ljubomore, nasilja, otuđenosti, laži , prevara i sl. ?
Verovatno ni jedan.
Zašto je to tako? Zato što ljudi u veze i brakove ulaze iz pogrešnih motiva, a onda se nemilosrdno suoče sa realnošću koju ne mogu da podnesu.
Ili zato što su na početku spremni na određene kompromise a onda shvate da je ipak preteško breme živeti tuđi život bez mogućnosti da ispoljiš i trunku svoje individualnosti.
Iz tih komplikovanih odnosa, dobićete i komplikovanu decu.
Male buntovnike bez razloga, male, samožive, razmažene monstrume koji su u stvari vaša slika i prilika (samo umanjena verzija).
Odgovornost i uticaj na smirivanje nekih loših porodičnih odnosa moraju da imaju i stariji članovi porodice, babe i dede (to jest svekar i svekrva, tast i tašta)
Oni svojim iskustvom, mudrošću, ljubavlju i pomirljivim savetom moraju da ugase poneki požar nesuglasica koji ume da plane između mladog bračnog para , a ne da ga potpiruju svojim postupcima ili rečima, kao što je to čest slučaj u našim porodicama.
Možda je za nekoga sve ovo jednostavno i prirodno a za nekoga je nedostižan ideal.
Ljudi se uglavnom pravdaju da nemaju dovoljno novca, pa samim tim ni dovoljno vremena ni mogućnosti da svojoj porodici priušte određene stvari.
Ja vam tvrdim da novac sa time nema nikakve veze.
Novac vam je potreban da kupite svojoj deci patike, najnoviji smart telefon, markiranu jaknu ili ranac za školu... A za ljubav vam nije potreban ni jedan jedini dinar, samo srce !
Ako bi ljubav, bračna harmonija i lepo vaspitana deca zavisili od novca, onda bi multimilioneri bili beskrajno srećni, a nije baš tako....Zar ne ?
Šta mislite, zašto je puno ljudi neuspešno u svojoj profesiji iako su bili odlični đaci u osnovnoj i srednjoj školi i briljanti studenti na fakultetu ?
Između ostalog i zato, što nisu naučili da uče. Memorisanje raznih informacija nije isto što i razumevanje suštine stvari.
Kosa mi se diže na glavi kada čujem da je neko spremio ispit za tri dana ili za jednu noć pre polaganja. Mnogim roditeljima to nije bitno. Bitna je završna ocena.
Ali, zastanite i razmislite malo. Da li biste svoj život poverili lekaru koji je 50 lekcija (dok je studirao) memorisao u svojim moždanim vijugama za tri dana .
Da li biste se osećali lagodno kada bi vas kroz kanjon Morače vozio vozač autobusa koji je knjigu o saobraćajnim propisima prelistao, pročitao i naučio za jedno veče?
Naravno da ne ! E, onda isto tako, ne smete dopustiti ni da vaše dete izađe iz škole kao laik.
Često čujem ove rečenice :"Sa detetom ne učim jer mora da bude samostalno i da nauči šta su mu obaveze."
Ili : "Neću ja da učim umesto njega, ja sam svoju školu završila. Jedina obaveza mu je učenje."
Ili: : "Ima sve petice i zato nema potrebe da učim sa njim ili sa njom."
Naravno, nećete svojoj deci pisati domaći, rešavati zadatke iz matematike ili nacrtati zadatu temu iz likovnog.
Ali, deci je (kao i odraslima) potrebna stalna podrška, podstrek i motivacija.
Gradivo u knjigama je često jednolično, suvoparno i dosadno. A deca vole da se igraju.
Pa onda smislite način kako da učenje bude zabavno.
Kada preslišavate dete, to se ne svodi da vi samo pasivno sedite a dete melje kao vodenica nabubane podatke.
Postavljajte pitanja i podpitanja, ako je potrebno posle svakog pasusa.
Proverite da li dete zna šta znači određeni termin koji je upotrebilo u rečenici. Ako ne zna, zajedno potražite odgovor u knjizi ili još bolje na internetu.
Neka vam lekciju ispriča kao priču a vi pažljivo slušajte kao da o toj temi ne znate baš ništa i postavljate pitanja da bi vam malo bolje objasnilo.
Postavite detetu pitanje na koje mora da odgovori služeći se svojom logikom a ne samo rečenicama i zaključcima koje je naučilo u knjizi.
Često vidim roditelje sa decom i kućnim ljubimcima u parku.
Roditelji sede na klupi, a deca voze rošule, bicikle, igraju se sa loptom ili jurcaju kao muve bez glave.
Čudno mi je to što nikada nisam videla ni jednu mamu, nijednog tatu, baku ili deku da sa svojom decom ili unucima uče u parku.
Kao da je to sramota ili neprimereno?!
Dok se šetate prirodom, u idealnom ste okruženje da vam dete ispriča najnoviju lekciju iz na primer prirode i društva.
Idealno okruženje da vam prepriča lektiru.
Idealno okruženje da ponesete blok i bojice i da nešto crtate.
Recite : "Idemo u parkić da prošetamo Simu i da nešto crtamo."
U očima deteta videćete radost veću nego da ste mu kupili najskuplji poklon na svetu !
Svaki dan pitajte dete: "Šta ima novo u školi?"
Ako vam uvek odgovori : "Ništa" - to je znak za uzbunu. Negde ste pogrešili. Potrudite se da se što pre vratite u kolosek.
Ovo što sam napisala je sasvim jednostavna istina koju zna svako od nas ali je niko ne primenjuje.
Zašto ?
Mnogi će reći: "Zbog posla nemamo dovoljno slobodnog vremena da se posvetimo deci."
A ja bih to ovako preformulisala:
"Zbog naših nezasitih želja za materijalnim stvarima, nametnuli smo sebi ubitačan tempo života."
Dužnost roditelja je da pomogne svom detetu da prevaziđe slabosti i ograničenja i da ga podstakne da maksimalno ispolji talente.
Nemojte se oslanjati samo na nastavnike i profesore. Naravno, njihovo zanimanje je da predaju i podučavaju. Za to primaju platu.
Ali to je i vaše zanimanje takođe. Vaša plata će biti kada deca odrastu u hrabre i nesputane ljude koji imaju dovoljno samopouzanja i znanja da zakorače samostalno u život bez obzira na materijalnu situaciju.
Rezime:
1. napišite raspored časova koji će vam uvek biti pri ruci
2. budite u toku sa gradivom koje nastavnik u školi predaje iz određenih predmeta
3. od učenja napravite zabavu
4. od preslišavanja napravite pozornicu
5. ako dete slabije pamti čitajući iz knjige, neka lekciju prepriča u svesci na svoj način.
6. pričajte sa decom, zapitkujte ih, budite uvereni da im nećete dosaditi. Deca jedva čekaju da ih nešto pitate da bi mogla da pričaju.
7. internet je sveti gral podataka iz raznih oblasti. Naučite dete da kompjuter koristi za učenje a ne samo za igranje igrica.
8. igrice zatupljuju mozak.
9. učite sa decom u prirodi ili izađite u dvorište ili na terasu
10. ne dozvolite da dete ima jedinicu iz nekog predmeta ako može da ima trojku. Ne dozvolite da ima trojku ako može da ima peticu. I ne dozvolite da ima bledunjavu nabubanu peticu, već onu koja sija kao Sunce jer iza nje stoji znanje.
Mnogi će pomisliti i reći :
Ko je blesav da uči, znanje se ne ceni. Dobri poslovi se dobijaju preko veze, svi koji imaju para kupuju diplome....
Ali ja vam kažem : šta vas briga za njih !
Vi za svoje dete želite najbolje. Za svoju porodicu želite najbolje.
Želite li da promenite svet koji vam se smučio ? Evo jednog jednostavnog načina koji ništa ne košta : VASPITAJTE SVOJE DETE !
Ako vaspitanje deteta nije prioritet u vašem životu u problemu ste... ako ne sad, onda za 10 ili 15 godina sigurno.
Ana San Snova
Jednostavnije je nego što mislite ! Uključite ih u svoj život.
Šta čini naš život ?
Veći deo našeg života čine kuća i kućni poslovi. Čim dete poraste iznad ivice stola, sudopere ili šporeta, spremno je da sa vama ravnopravno podeli sve kućne poslove.
Deca obožavaju da sa mamom provode vreme u kuhinji. Mame im to uglavnom brane, da im ne smetaju, da se ne isprljaju, da nešto ne upropaste, da se ne povrede...
Kada moja sestričina Milica sredi kuhinju sve se blista
Velika greška.
Dete bolje razvija svoje motoričke i mentalne sposobnosti radeći konkretne stvari, kao što je pranje ili brisanje sudova, oblikovanje testa , pripremanje namirnica za kuvanje ili smišljanje sa mamom nekog novog recepta, nego da se igra kockicama i bockicama .
Koliko su igračke besmislene i nepotrebne svedoči i činjenica da se dete sa svakom novom igračkom koju dobije poigra 5 minuta a onda je nezainteresovano baci na gomilu igračaka preko kojih svakodnevno preskačete i saplićete se u dečijoj sobi .
Deci su za zabavu potrebne: bojice i papir, lopta i bicikla.
Za sve ostalo budite kreativni, smišljajte i izmišljajte.
Čišćenje i uređivanje dvorišta, sađenje i negovanje biljaka, briga o kućnim ljubimcima, popravka automobila ili pokvarene pegle, veliko spremanje kuće...u svaku akciju uključite i decu.
Recite : "Jupiiii za vikend pravimo veliko spremanje kuće" - i deca će reći jupiiiiii !!!!
Mala deca nisu smorena, njih ništa ne mrzi, imaju hiljadu pitanja, pričajte sa njima, učite ih, pokažite im, objasnite im. To je vaš posao kao roditelja. Da budete učitelji i treneri svojoj deci.
Za svako dete je ogromna radost da nešto novo nauči i pohvali se mami i tati svojom veštinom.
Ne uskraćujte deci radost učenja novih veština time što čete ih zaštititi od svakodnevnih kućnih poslova.
Porodica mora sve da deli, radost i smeh, tugu i suze ali i kućne poslove takođe. Tako se razvija bliskost i ljubav i uništava zlo seme sebičnosti koje podmuklo klija u srcu svakog čoveka.
I još nešto veoma važno : NE POSTOJE MUŠKI I ŽENSKI POSLOVI.
Svi umemo sve da radimo, samo zavisi koliko imamo veštine i talenta za određenu vrstu posla....
Ana San Snova
