Koja je najvažnija lekcija u životu ?

Veoma je važno da deca od najranijeg uzrasta, pored redovnih školskih aktivnosti treniraju bilo koju sportsku disciplinu, uče strani jezik ili usavršavaju veštinu neke umetnosti.
Ali važnije od škole, ocena, titula, diploma, pehara i medalja je da roditelji u svom domu nauče dete Ljubavi.
Ako su roditelji iz bilo kog razloga sprečeni da poduče dete toj lekciji (jer možda je ni sami ne znaju) nije kraj sveta.
Postoje drugi ljudi koje susrećemo tokom svog života od kojih možemo naučiti lepe i pametne stvari. Ni jedan susret nije slučajan.
Naravno, bitno je čemu težimo u dubini svoje duše. Ako je centar našeg interesovanja ljubav i duhovnost, sasvim je izvesno da će nas putevi, situacije i susreti voditi u tom pravcu.
Zašto je lekcija Ljubavi najvažnija ? Odgovor je jednostavan : da bi detetu a kasnije odraslom čoveku bilo lakše u životu.
Ali, kada malo bolje razmislim, taj osećaj čiste Ljubavi svi mi posedujemo rođenjem, kao i sve ostale reflekse koji nam služe za preživljavanje u ovom svetu.
Roditeljska dužnost je samo da tu prekrasnu toplu svetlost detetovog bića brižljivo čuvaju i neguju dok dete ne poraste.
Zamislite dragi roditelji  (i budući roditelji) kako je divan osećaj biti čuvar nečije svetlosti.
U tome je sva lepota roditeljstva.

Kako učiti sa svojom decom lekcije Ljubavi ?

Odgovor je jednostavan :
Svoje slobodno vreme provodite sa decom.
Za to ćete imati volje i vremena samo ako sa ukućanima ravnopravno podelite kućne poslove .
Pričajte sa decom o bilo čemu, slušajte njihove priče, odgovarajte na njihova pitanja. Ako odgovor ne znate, zajedno ga potražite na internetu ili biblioteci ili kod nekog mudrog komšije, rođaka ili prijatelja.
Postavljajte deci pitanja o svemu i svačemu. Njihovi odgovori su mnogo interesantni i smešni i podsetiće vas na pravu suštinu svih stvari.
Time što ih pažljivo slušate, ulićete im samopouzdanje i otkrićete njihove talente.
Igrajte se sa decom. Vozite zajedno bicikle, šutirajte loptu, igrajte bagminton, šetajte se, pričajte, smejte se i radujte svakom zajedničkom trenutku.

Pripremajte zajedno, na primer ručak. Da li znate koliko interesantnih stvari možete da pričate sa svojom decom i nasmejete se od srca dok seckate papriku, ljuštite krompir ili mesite testo za kiflice. Na taj način obaveza prestaje da bude opterećenje, lekcija o kuvanju nije dosadna, čak neće ni ukapirati da su upravo naučili kako se priprema njihovo omiljeno jelo.
Naravno, ako svom tinejđžeru koji nikada nije imao nikake obaveze u kući kažete: "Hajde da mi pomogneš da operem sudove"- pogledaće vas belo i reći (ili pomisliti): "Daj, nemoj da me smaraš".
Zato se deca od najranijeg uzrasta uče da se kućni poslovi (a i svi drugi poslovi) ne rade po kazni, već je to nešto normalno što se podrazumeva.
Velika je greška kada roditelji svojim primerom nauče dete ovu rečenicu : "Šta ja imam od toga?"- ta rečenica kasnije postaje detetov stil života, lajt motiv i doneće roditeljima mnogo tuge, brige i patnje a takođe i detetu jer je nemoguće imati sebičan i samoživ karakter i u isto vreme privući ljubav, radost i poštovanje u svoj život.
Umesto toga neka vaša omiljena rečenica bude:
"Da li je potrebna pomoć ?"
Zar ta rečenica ne zvuči lepo ? Mnogo, mnogo, lepše nego ona predhodna!
Da li bi vam bilo toplo oko srca kada bi vam dete prišlo dok nešto radite i reklo :"Mama (ili tata) da li je potrebna pomoć ?"- sada verovatno razumete o čemu pričam.
Pomoć deteta nemojte nikada, NIKADA odbiti. Čak ni onda kada biste možda brže ili efikasnije sami obavili neki posao, dopustite da vam dete pomogne i nenametljivo pokažite da ste srećni zbog toga. I ne zaboravite ga na kraju pohvalite, svaki put, za sve ono što lepo i dobro uradi a ako nešto ne ume da uradi ili radi pogrešno, pokažite mu, primerom kako se to radi. Nemojte biti nervozni, nestrpljivi i kritički nastrojeni čak ni prema odraslim osobama a kamoli prema deci. Morate imati dovoljno takta i strpljenja da svoje mališane obučite raznim veštinama koje će im biti potrebne u svakodnevnom životu, da bi odrasli u nezavisne ljude, koji se ne plaše života.

I ljubav ali i mržnja koji vladaju u porodici, preslikavaju se na detetovu dušu lako, kao potez olovkom preko indigo papira.Takođe, ono što je veoma važno u lekciji ljubavi je da bez obzira na vaše nesuglasice sa bližom i daljom familijom, deca moraju da ostanu u bliskom kontaktu sa svojom braćom i sestrama od stričeva, tetaka, ujaka i sl.
Svoju frustraciju izazvanu nekom porodičnom nepravdom zadržite za sebe. To je vaš problem.
Deca čak mogu da utiču da se mnogi porodični problemi, dugogodišnje svađe i netrpeljivosti reše same od sebe.
Prepustite sve deci !

Ovo je do sad bilo lako.
A sada teži deo lekcije o ljubavi :
da bi na pravilan način negovali toplu i nežnu svetlost detetove duše, roditelji moraju da se vole i poštuju jedno drugo.
Roditeljska ljubav i međusobno uvažavanje je bistar izvor iz koga dete kao biljka koja raste, upija sve ono što je lepo, dobro i plemenito.
Koliko bračnih parova znate u svom okruženju koji imaju skladan brak bez zajedljivih svađa, ljubomore, nasilja, otuđenosti, laži , prevara i sl. ?
Verovatno ni jedan.
 Zašto je to tako? Zato što ljudi u veze i brakove ulaze iz pogrešnih motiva, a onda se nemilosrdno suoče sa realnošću koju ne mogu da podnesu.
Ili zato što su na početku spremni na određene kompromise a onda shvate da je ipak preteško breme živeti tuđi život bez mogućnosti da ispoljiš i trunku svoje individualnosti.
Iz tih komplikovanih odnosa, dobićete i komplikovanu decu.
Male buntovnike bez razloga, male, samožive, razmažene monstrume koji su u stvari vaša slika i prilika (samo umanjena verzija).
Odgovornost i uticaj na smirivanje nekih loših porodičnih odnosa moraju da imaju i stariji članovi porodice, babe i dede (to jest svekar i svekrva, tast i tašta)
Oni svojim iskustvom, mudrošću, ljubavlju i pomirljivim savetom moraju da ugase poneki požar nesuglasica koji ume da plane između mladog bračnog para , a ne da ga potpiruju svojim postupcima ili rečima, kao što je to čest slučaj u našim porodicama.

Možda je za nekoga sve ovo jednostavno i prirodno a za nekoga je nedostižan ideal.
Ljudi se uglavnom pravdaju da nemaju dovoljno novca, pa samim tim ni dovoljno vremena ni mogućnosti da svojoj porodici priušte određene stvari.
Ja vam tvrdim da novac sa time nema nikakve veze.
Novac vam je potreban da kupite svojoj deci patike, najnoviji smart telefon, markiranu jaknu ili ranac za školu... A za ljubav vam nije potreban ni jedan jedini dinar, samo srce !
Ako bi ljubav, bračna harmonija i lepo vaspitana deca zavisili od novca, onda bi multimilioneri bili beskrajno srećni, a nije baš tako....Zar ne ?

Ana San Snova Milinović