Ujutru ustaneš bez stresa, pripremiš deci doručak, pa pričate, smejete se, zajedno učite neku lekciju ako je mnogo teška ili nerazumljiva...A onda natenane spremite ukusan ručak, očistite kuću i pedantno u ormar složite posteljinu koja miriše na omiljeni omekšivač.
Imate vremena i da odete do pijace i da spremite zimnicu i za svoj hobi i za svoju umetnost ako imate još neki talenat sem što ste posvećena majka i supruga.
Zato me i čudi što se zvanje domaćice tretira kao nešto najjadnije što jednoj ženi može da se desi u životu.
A u stvari ako ste domaćica to znači da ste uspeli u životu.
To znači da imate sposobnog muža koji ume da zaradi dovoljno novca za udoban život porodice i tako vam maksimalno olakša da u miru možete da rađate i vaspitavate decu i vodite računa o kućnim poslovima.
To znači da umete odlično da raspolažete novcem i da ga rasporedite za sve mesečne troškove.
U gradu je lako biti domaćica ali tek na selu žena domaćica može u potpunosti da ispolji svoje sposobnosti, ako ih ima.
Mnogi će reći da je život na selu teška robija ali ja mislim da je teža robija kada žena radi u nekoj prodavnici za minimalac, pa ti onda i od tog minimalca skinu par hiljada zbog razno raznih razloga, pa svaki dan zbog posla i prevoza provedeš van kuće 10-11 sati a za to vreme ti se deca smucaju pitaj Boga gde i rade pitaj Boga šta...
I tako, dok mlatiš praznu slamu kod nekog gazde derikože i krvopije ili vodiš unapred izgubjene ratove sa kancelarijskim sapatnicima, to dragoceno vreme možeš iskoristiti da posadiš lepu baštu, gajiš životinje, baviš se nečim kreativnim (svaki čovek ima neki talenat) i uživaš u odrastanju svoje dece.
Danas za ženu kažu da je uspešna ako je emancipovana, obrazovana, ako se nije zarobila brakom i ako živi život punim plućima.
Zamislite kako je to pogubno za prefinjenu žensku dušu koja je stvorena da bude roditeljka, hraniteljka i braniteljka svog potomstva i buduće porodice ako mora da se ugleda upoređuje i oblikuje naspram ovog modela.
Kada sretnemo neku drugaricu, poznanicu i u neobaveznom razgovoru pitamo šta radi, čime se bavi, ako nije zaposlena u nekom preduzeću reći će : NIŠTA.
Pa kako ništa ? Zar biti majka i vaspitač svoje dece i domaćica jedne kuće nije ništa ? Zar imati svoju baštu, voćnjak, pet ovaca i deset kokošaka nije ništa?
Zar smo se toliko pogordili ?
Kako smo se toliko pogubili ?
Kako smo poverovali da novcem možemo dokusuriti manjak ljubavi.
Kako smo dopustili da materijalisti zavladaju svetom i nametnu svoje surove zakone zbog kojih svi ispaštamo i osećamo se loše ali i dalje jedni druge ubeđujemo : "Od ljubavi se ne živi !"
Kako popraviti stvari?
Tako što ćemo razumeti istinu da materijalno bogatstvo nije merilo za uspešnost jednog čoveka.
Nemojte time ispirati mozak svojoj deci. Ne moraju biti najuspešniji u svojoj profesiji, ne moraju završiti fakultete ako ne žele ali moraju biti dobri ljudi, pošteni, plemeniti, požrtvovani, topli i saosećajni. To morate da ih naučite kao roditelj i da im pomognete da razvijaju svoje talente jer to je preduslov njihovog opstanka u budućnosti a ne gomila novca...
Ana Milinović
Нема коментара:
Постави коментар